Nasledno pravo u Srbiji
Pitanje zaostavštine i nasledjivanja jeste sastavni deo života, sa kojim se ljudi, u nekom trenutku susreću, pa je tako i advokat za nasledno parvo nezaobilazni deo tog trenutka.
Nekada imovinski odnosi naslednika, odnosno onih lica koja polažu prava na određeni deo zaostavštine nakon smrti ostavioca, mogu dovesti do niza određenih postupaka i situacija,u kojima porodični - međuljudski odnosi postaju narušeni. U takvim slučajevima najčešće, strane rešnje traže sudskim putem, te je uloga advokata za nasledno parvo od velikog značaja.
Kada ostavilac za života nije raspolagao zaostavštinom (sopstvenom imovinom), na način kojim bi se regulisao i precizirao imovinski odnos među naslednicima nakon njegove smrti, deoba iste vrši se na osnovu Zakona o nasleđivanju, u skladu sa odredbama o zakonskim redovima.
Oblast naslednog prava, obuhvata pored ostalog i:
- Sastavljanje testamenta
- Poništaj testamenta
- Nasledno pravni sporovi
- Zakonsko nasleđivanje
- Pravo nužnih naslednika
- Isključenje naslednika
- Ugovor o doživotnom izdržavanju
- Vođenje ostavinskog postupka
U svim ovim segmentima naslednog prava, pri pružanju pravne pomoći ili prilikom zastupanja od strane advokata, neophodno je posvetiti punu pažnju sagledavanju celog slučaja, šire slike date situacije, i mogućnosti ostvarivanja prava za klijenta.
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Pokretanje postupka
Posle smrti ostavioca se mora pokrenuti ostavinski postupak koji se u praksi najčeše pokreće na predlog nekog od naslednika. Za ostavinski postupak je nadležan sud prema prebivalištu ostavioca odnosno mestu gde se nalaze nepokretnosti. Po prijemu ostavinskog predloga sastavlja se smrtovnica u kojoj se navode bliži podaci o ostaviocu, imovini i licima koja se pozivaju da budu naslednici.
Ostavinski postupak je vrlo kompleksan, jer se u istom mogu javiti sporna pitanja između lica, koja imaju određena prava i nalaze se u rodbinskim vezama. Često dolazi i do prekida ostavinskog postupka, kako bi se u parničnom postupku raspravila sporna pravna pitanja.
